Kada se govori o tepisima, skoro sve se svede na prljavštinu i pranje. U praksi, međutim, veliki broj tepiha ne završi zbog toga što je prljav, nego zato što su mu se rese pocepale, ivice počele da se paraju, uglovi se uvili prema gore ili je nameštaj ostavio udubljenja koja se ne vraćaju. Sve to su mehanička oštećenja i skoro sva se mogu sprečiti, a dobar deo i popraviti, pod uslovom da se reaguje pre nego što se problem raširi.
Kod ručno tkanih i kod boljih klasičnih tepiha rese nisu ukras. One su produžetak niti osnove na kojoj je tepih tkan, dakle direktni nastavak strukture. Zbog toga oštećena resa nije samo estetski problem, jer se preko nje polako počne razvezivati i sam kraj tepiha. Rese stradaju iz nekoliko razloga. Najčešći je usisivač sa okretnom četkom, koji ih namotava i kida. Drugi je gaženje, jer se rese savijaju i lome pod petom. Treći je kućno pranje, gde rese požute ili posive, jer se u njima zadržava prljavština koja se sa vlakna lako spere, a iz rese ne.
Rese se ne usisavaju četkom, nego nastavkom bez rotacije ili se prosto očešljaju rukom u pravcu niti. Ako su zamršene, češljaju se retkim češljem, polako i od vrha ka korenu, nikada suprotno, jer se tako kidaju. Kod tepiha koji se često pomeraju, rese se povremeno poravnaju rukom, kako ne bi ostajale savijene ispod tepiha. Kada su rese već pohabane ili delimično pokidane, ne treba čekati. Postoji nekoliko rešenja, od ponovnog uvezivanja i obrade kraja do potpunog uklanjanja resa i ušivanja nove ivične trake, čime tepih dobija čist završetak. Bitno je da se to uradi dok je oštećenje na resama, jer kada krene razvezivanje same osnove, popravka je znatno složenija.
Ivica mašinski izrađenog tepiha je najčešće obrađena šivenjem ili trakom, i ona drži sve niti na okupu. Kada ta obrada popusti, tepih počne da otpušta vlakna, prvo na ćošku, pa duž cele stranice. Uzrok je obično stalno gaženje po samoj ivici, povlačenje tepiha za kraj pri pomeranju i zapinjanje usisivača. Prvi znak je nekoliko izvučenih niti, i to je trenutak da se reaguje. Popravka je jednostavna, dakle ponovno obrubljivanje ivice, i ona je višestruko jeftinija od kasnije situacije u kojoj je nestao ceo pojas uz ivicu. Do popravke, tepih se ne pomera povlačenjem za ivicu nego se podiže, i ne usisava se ivica agresivno.
Ovo je najčešća pritužba i ima nekoliko različitih uzroka. Prvi je memorija materijala, jer tepih koji je dugo stajao smotan u rolni zadržava taj oblik i uglovi ostanu podignuti. Drugi je promena vlažnosti u prostoriji, jer se osnova pri sušenju skuplja neravnomerno. Treći je starenje sunđeraste podloge kod sintetičkih tepiha, koja s vremenom otvrdne i povuče ivicu naviše. Rešenje zavisi od uzroka, ali u većini slučajeva pomaže isti postupak. Ugao se savije u suprotnom smeru i tako ostavi nekoliko sati, pa se vrati i optereti nečim teškim preko noći. Kod tvrdokornih slučajeva pomaže blago vlaženje naličja i zatim opterećenje dok se ne osuši, uvek uz kontrolu, jer previše vode kod vunenih tepiha izaziva skupljanje.
Uvijena ivica nije samo ružna. Ona je jedan od najčešćih uzroka padova u kući, naročito kod starijih osoba, jer se noga zakači tačno tamo gde se to ne očekuje. Uz to, podignuti deo se pri svakom prelasku savija i lomi u istoj liniji, pa se posle nekog vremena na tom mestu pojavi trajan pregib i pukotina u osnovi. Zbog toga se uvijena ivica ne ostavlja da čeka. Najjednostavnija i najtrajnija mera je kvalitetna podloga koja drži ceo tepih na mestu, jer ona rešava i klizanje i najveći deo problema sa ivicama.
Noge kauča, ormana i stola pritiskaju vlakno godinama i ostavljaju udubljenja koja izgledaju trajno. U većini slučajeva nisu. Ako vlakno nije prekinuto, ono se može podići, jer je vlakno savijeno, a ne polomljeno.
Postoji nekoliko postupaka koji rade. Najjednostavniji je da se preko udubljenja stavi vlažna, ne mokra, pamučna krpa i preko nje se prelazi peglom na najnižoj temperaturi, bez pritiska i bez zadržavanja na jednom mestu, a zatim se vlakno odmah podigne prstima ili četkom. Kod sintetike ovo treba raditi vrlo oprezno, jer previsoka temperatura topi vlakno. Druga varijanta je da se na udubljenje stave kockice leda i ostave da se otope, pa se posle upije voda i vlakno podigne četkom. Prevencija je jednostavnija od popravke. Ispod nogu nameštaja se stavljaju podmetači koji šire pritisak, a nameštaj se svakih nekoliko meseci pomeri za nekoliko centimetara, čime se opterećenje ne zadržava uvek na istoj tački.
Klizanje nije samo neprijatno nego je i uzrok trošenja, jer se tepih pri svakom pomeranju trlja o pod i naboru se ivice. Rešenje je podloga, ali je važno koja. Za parket i laminat se biraju mrežaste podloge koje propuštaju vazduh, dok se pune gumene i lepljive trake izbegavaju, jer sa vremenom ostavljaju trag na laku. Kod manjih tepiha i staza dobro rade i posebne dvostrane trake namenjene tepisima, ali se one menjaju periodično. Ono što se ne preporučuje je improvizacija sa običnim selotejpom i lepkovima, jer se posle njih na podu ostaje lepljiva materija koju je teško ukloniti.
Direktno sunce vremenom razgrađuje boju, a taj proces je nepovratan. Najviše se vidi kod tepiha koji stoji pored balkonskih vrata, gde jedna polovina posle par godina bude vidno svetlija. Kod prirodnih boja i kod vune promena je često blaža i ravnomernija, dok kod jakih sintetičkih boja ume da bude vrlo izražena. Sprečava se jednostavno, dakle okretanjem tepiha nekoliko puta godišnje i korišćenjem zavesa u periodu najjačeg sunca. Kada je bleđenje već nastalo, čišćenje ga ne uklanja, jer boje jednostavno više nema u vlaknu, pa se rešenje traži u novom rasporedu prostorije ili u okretanju tepiha tako da razlika bude manje uočljiva.
Postoje oštećenja kod kojih ni popravka ni pranje ne pomažu. To je vlakno koje je istrošeno do osnove, tako da se između niti vidi potka, zatim mesta gde je flor potpuno sabijen i zaglačan, kao i osnova koja je popustila i tepih koji se pri podizanju talasa i ne vraća u ravan. Isto važi i za veće rupe, izgorela mesta i delove koje su oštetile štetočine. U tim slučajevima može se razmotriti krojenje tepiha na manju dimenziju sa novom obradom ivice, što je često bolje rešenje od bacanja, naročito kod vrednijih komada.
Nekoliko navika radi više od svakog tretmana. Tepih se nikada ne vuče po podu nego se podiže, jer se vučenjem cepa osnova i habaju ivice. Nameštaj se ne gura preko tepiha, nego se podiže ili podmeće ravna ploča preko koje se pomera. Usisivač se podešava prema visini flora, a kod visokog flora se okretna četka isključuje. Tepih se skladišti smotan, nikada presavijen, jer se pregibi ne ispravljaju, i uvek licem prema unutra. I na kraju, tepih se okreće nekoliko puta godišnje, jer se time i trošenje i sunce raspodele na celu površinu, umesto da unište uvek isti deo.
Kod klasičnih, vunenih i ručno tkanih tepiha popravka se skoro uvek isplati, jer je vrednost tepiha visoka, a zahvati kao što su obnova resa i obrada ivice su relativno mali. Kod jeftinijih sintetičkih tepiha računica je drugačija, pa se popravka isplati samo kada je oštećenje na ivici, a sam flor je još u dobrom stanju. Zato je najbolji pristup da se tepih pregleda jednom godišnje, po pravilu pri pranju, jer se tada ionako vidi i lice i naličje. Male stvari uočene na vreme, dakle nekoliko izvučenih niti i jedna pohabana resa, rešavaju se za nekoliko minuta, dok isti ti previdi posle dve godine postanu razlog da se tepih zameni.