Podno grejanje je sve češći izbor u novim stanovima i kućama, jer daje ravnomernu toplotu, nema radijatora i ne diže prašinu. Onda se, pri opremanju, javlja pitanje koje mnogi kucaju u pretragu, može li tepih na podno grejanje. Tepih zaista može da se stavi, ali ne bilo koji, jer pogrešan izbor može da zaustavi toplotu, poveća račune i čak ošteti pod. Razlika između dobrog i lošeg izbora nije u izgledu, već u debljini, materijalu i podlozi. U nastavku objašnjavamo kako tepih utiče na podno grejanje i šta treba znati pre kupovine.
Podno grejanje zagreva prostoriju tako što toplota iz cevi ili grejnih kablova prolazi kroz košuljicu i završni pod, a zatim se širi kroz prostoriju. Svaki sloj koji stavite preko poda ponaša se kao prepreka. Tepih je po svojoj prirodi toplotni izolator, zato je i prijatan pod nogama. Na podnom grejanju ta osobina postaje mana, jer debeo i gust tepih zadržava toplotu ispod sebe. Posledica je hladnija prostorija, duži rad sistema i veća potrošnja energije, a pod ispod tepiha se pregreva.
Sposobnost tepiha da propušta toplotu izražava se kao toplotni otpor, u jedinici kvadratni metar kelvin po vatu, ili u tog jedinicama. Što je broj manji, tepih bolje propušta toplotu. Za podno grejanje preporučuje se da ukupan otpor tepiha zajedno sa podlogom ne bude veći od 0,15, što odgovara vrednosti od 1,5 toga. Ozbiljni proizvođači navode ovaj podatak na etiketi ili u tehničkom listu. Mnogi tepisi nose i poseban simbol za podno grejanje, koji pokazuje da je proizvod ispitan i pogodan za takvu upotrebu.
Najbolji su tanki tepisi sa niskim florom, gusto tkani, bez debele podloge. U tu grupu spadaju ravno tkani tepisi, kilimi, tepisi sa kratkim florom do oko jednog centimetra i tanki pamučni tepisi. Sintetika poput polipropilena i poliamida dobro podnosi toplotu i lako se održava, dok su tanki vuneni tepisi takođe dobar izbor jer vuna dobro reguliše vlagu. Tepisi sa gumiranom ili penastom poleđinom zadržavaju toplotu i mogu da se lepe za pod, pa ih treba izbegavati. Veličina je takođe važna, jer manji tepih ostavlja veći deo poda slobodnim da greje prostoriju.
Shaggy tepisi sa dugim i gustim florom spadaju u najlošiji izbor za podno grejanje. Dugačka vlakna zadržavaju mnogo vazduha, a vazduh je odličan izolator, pa toplota gotovo ne prolazi kroz njih. Takav tepih u sredini dnevne sobe može znatno da smanji toplotu koju prostorija dobija. Ako vam je ipak važan mekan tepih pod nogama, bolje je izabrati manji komad, na primer ispred kreveta ili fotelje, a ne tepih preko cele sobe. Na taj način veći deo poda i dalje slobodno zrači toplotu.
Podloge protiv klizanja su korisne, jer sprečavaju pomeranje tepiha i padove, ali mogu da naprave problem na podnom grejanju. Debele filcane i penaste podloge dodaju sloj izolacije koji se sabira sa otporom tepiha. Neke gumene i PVC podloge na toploti omekšaju, lepe se za pod i ostavljaju tragove na parketu ili pločicama. Zato treba birati tanku podlogu namenjenu podnom grejanju, koja propušta toplotu i ne reaguje sa podom. Na etiketi takvih podloga obično jasno piše da su pogodne za grejane podove.
Drveni pod je osetljiv na temperaturu i vlagu. Kada se preko parketa sa podnim grejanjem stavi debeo tepih, ispod njega se stvara džep toplote, pa se drvo na tom mestu više suši nego ostatak poda. Vremenom mogu da se pojave pukotine, razmaci između daščica ili promena boje. Uz to, deo poda koji je stalno pokriven tepihom ne bledi od svetla kao ostatak prostorije, pa se posle pomeranja tepiha vidi jasna razlika u nijansi. Tanak tepih, redovno pomeranje i povremeno podizanje tepiha smanjuju ove rizike.
Tanak tepih sa malim toplotnim otporom gotovo ne utiče na rad sistema i većina ljudi razliku ne primeti. Debeo tepih sa debelom podlogom, preko velikog dela sobe, može da natera sistem da radi znatno duže da bi dostigao istu temperaturu. To znači i veći račun za struju, gas ili toplotnu pumpu. Kod sistema sa termostatom u podu dodatni problem je što senzor ispod tepiha meri višu temperaturu, pa isključuje grejanje pre nego što se vazduh u sobi zagreje. Pravilan izbor tepiha zato direktno utiče na troškove grejanja.
Tepih na grejanom podu se brže suši, što je prednost kada se nešto prolije. Istovremeno, toplota ubrzava sušenje i fiksiranje fleka, pa ih treba ukloniti odmah dok su sveže. Topao pod ispod tepiha stvara povoljne uslove za grinje, naročito ako je u prostoriji vlažno, pa je redovno usisavanje još važnije. Tepih nikada ne treba prati ili natapati vodom dok leži na podu, jer vlaga zarobljena između tepiha i toplog poda brzo stvara buđ. Dubinsko pranje tepiha i sušenje treba obaviti van prostorije, a tepih vratiti tek kada je potpuno suv.
U kupatilima, toaletima i kuhinjama sa podnim grejanjem tepih uglavnom nije dobra ideja, jer se tu kombinuju vlaga i toplota. Male kupatilske prostirke su u redu, ali ih treba često prati i sušiti. U prostorijama gde je podno grejanje jedini izvor toplote, a sistem je već na granici snage, i tanak tepih preko cele površine može da učini da soba ne dostigne željenu temperaturu. U takvim prostorijama bolje je koristiti manje tepihe i staze, koji ostavljaju veći deo poda otvorenim.
Pre kupovine proverite etiketu i potražite simbol za podno grejanje ili podatak o toplotnom otporu. Birajte tanji i gušći tepih umesto debelog i rastresitog, a podlogu kupujte zajedno sa tepihom, uz potvrdu da je namenjena grejanim podovima. Kod parketa i laminata dobro je proveriti i preporuke proizvođača poda. Veličinu tepiha uskladite sa prostorijom tako da deo poda ostane slobodan, naročito uz spoljne zidove i prozore gde je potrebno najviše toplote. Uz pravilan izbor, tepih i podno grejanje mogu odlično da funkcionišu zajedno dugi niz godina.