Tepih se ne prlja ravnomerno tokom godine, i to je nešto što većina ljudi primeti tek kada uporedi stanje u martu i u septembru. Zimi se u stan unosi so, pesak i vlaga sa obuće, u prelaznim periodima dominira blato i sitna prašina sa ulice, a leti kroz otvorene prozore ulazi polen i gradska prašina. Svaka od tih vrsta nečistoće drugačije se ponaša u vlaknu, pa se i dubinsko pranje tepiha ne planira po osećaju već po sezoni. Kada se pranje uskladi sa godišnjim ciklusom, tepih provodi manje vremena u stanju u kojem se vlakno oštećuje.
Prolećno pranje je najtraženije iz jednostavnog razloga, jer tepih tada nosi rezultat cele zime. U vlaknima se nalazi so koja je ušla sa obuće i koja pri svakom vlaženju ponovo kristališe, kao i naslage od grejanja i suvog vazduha. Polen se u istom periodu taloži u gornjem sloju i najviše smeta ljudima sa sezonskom alergijom, jer se pri svakom koraku ponovo podiže u vazduh. Uklanjanje polena iz tepiha ne postiže se usisavanjem, jer su čestice premale i previše lepljive, već ispiranjem vodom pod pritiskom. Dobro opran tepih u aprilu značajno olakšava sezonu ljudima koji reaguju na polen.
Leto ima jednu praktičnu prednost, tepih se lako izmešta iz prostorije i njegovo odsustvo se ne oseća. Prostorija bez tepiha leti je čak i prijatnija, pa nema onog pritiska da sve mora da bude gotovo do večeras. Uz to su uslovi za sušenje najbolji u godini, jer je vazduh suvlji i cirkulacija bolja, pa se rizik od zaostale vlage svodi na minimum. Ako planirate jedno pranje tepiha godišnje i želite najbolji odnos rezultata i minimalne nelagode, letnji meseci su najlogičniji izbor.
Prelazak na grejanje menja ponašanje vazduha u stanu iz temelja. Vazduh postaje znatno suvlji, a suv vazduh znači da se sitna prašina duže zadržava u lebdenju umesto da se sleže. Tepih koji ulazi u grejnu sezonu pun prašine praktično postaje rezervoar iz kojeg se ta prašina svakodnevno vraća u prostor u kojem spavate. Zbog toga je pranje tepiha pre grejne sezone jedan od najkorisnijih poteza u godini, naročito u domaćinstvima sa malom decom i osobama sklonim alergijama. Ova priprema ima i praktičnu stranu, jer se termini u septembru i oktobru popunjavaju brzo.
Zimi mnogi primete da tepih počinje da varniči i da lepi dlaku i papiriće više nego obično. To nije kvar na tepihu već posledica niske vlažnosti vazduha, u kojoj se naelektrisanje ne odvodi prirodno već se zadržava u vlaknima. Naelektrisan tepih dodatno privlači prašinu iz vazduha i brže postaje siv, pa se utisak zaprljanosti javlja mnogo pre nego što bi trebalo. Redovno usisavanje, umerena vlažnost prostora i profesionalno čišćenje tepiha koje uklanja naslage sa vlakana smanjuju ovaj efekat. Sredstva koja ostavljaju film na vlaknu problem uglavnom pogoršavaju.
Podno grejanje menja pravila igre za tepih. Toplota koja dolazi odozdo suši vlakno neravnomerno, jer je osnova stalno toplija od površine, pa se prirodna vlakna vremenom stežu i menjaju dimenziju. Istovremeno, tepih na podnom grejanju radi kao izolator, pa ispod njega može da se javi zona sa drugačijim režimom vlažnosti nego u ostatku prostorije. Kod ovakvih instalacija naročito je važno da tepih posle pranja bude potpuno suv pre vraćanja na pod, jer zaostala vlaga između toplog poda i tepiha stvara idealne uslove za buđ. Sušenje u komori ovde nije komfor nego nužnost.
Krajem godine kroz stan prođe više ljudi nego u bilo kom drugom periodu. Više obuće, više prosute hrane i pića, više mrvica i više gaženja po istim putanjama. Kombinacija masnoće od hrane i uneseng peska je posebno nepovoljna, jer masnoća veže zrnca prašine za vlakno i pretvara ih u tvrd sloj koji obično usisavanje ne skida. Zato mnogi biraju pranje tepiha posle praznika, kada se zna šta se sve na tepihu desilo i kada nema više gostiju na vidiku. Tepih se u tom terminu vraća čist u najduži period bez opterećenja.
Za dvočlano domaćinstvo bez dece i životinja, jedno dubinsko pranje tepiha godišnje je sasvim dovoljno. Porodica sa malim detetom koje puzi i igra se na podu treba da računa na dva puta godišnje, jer je izloženost direktna i svakodnevna. Prostorije sa najviše prolaza, hodnik, dnevna soba i deo oko trpezarijskog stola, prljaju se višestruko brže od spavaće sobe, pa se staze i manji tepisi tim delovima često peru i češće. Ovo su okvirne preporuke, a stvarni ritam uvek određuje način života u stanu.
Postoji nekoliko signala koje ne treba ignorisati. Prvi je promena boje u zonama gde se najviše hoda, koja se javlja postepeno pa je ukućani često i ne primete dok ne pomere komad nameštaja. Drugi je vraćanje mirisa posle vlažnog brisanja poda ili posle kišnog dana. Treći je situacija u kojoj posle usisavanja tepih deluje isto kao pre, što znači da je nečistoća prešla u osnovu i da površinsko usisavanje više ne pomaže. Četvrti je opipljiva tvrdoća vlakana, jer meko vlakno koje postane hrapavo obično nosi naslagu koja se skida samo dubinskim pranjem.
Najveću štetu tepihu ne prave fleke nego prašina koja stoji u osnovi. Zrnca peska i minerala imaju oštre ivice i pri svakom koraku seku vlakno iznutra, pa se tepih troši i onda kada spolja izgleda pristojno. To trošenje je nepovratno, jer se iščupano vlakno ne može vratiti nijednim postupkom pranja. Zbog toga se redovno održavanje tepiha isplati čak i kada tepih vizuelno nema nikakav problem, jer se time direktno produžava vek trajanja komada koji nije jeftin. Pranje po planu je uvek jeftinije od zamene tepiha koji je istrošen pre vremena.