Itison i tepih od zida do zida imaju jednu osobinu koja menja sve, dakle ne mogu se smotati i odneti na pranje. Zbog toga se kod njih sve svodi na dva pitanja, šta se radi svakodnevno da se ne uprljaju previše i kako izgleda pravo dubinsko čišćenje na licu mesta. Isto važi i za tepih staze u hodnicima, koje se doduše mogu odneti, ali su izložene daleko najvećem prometu u celom domu.
Slobodan tepih se pomera, okreće i po potrebi iznosi napolje, pa se prljavština na njemu raspodeljuje ravnomernije. Itison je fiksiran i zato se na njemu stvaraju jasne staze u zonama kretanja, dakle od vrata ka stolu, ispred fotelje, oko radnog stola i uz krevet. Te staze nisu samo prljave, nego su i mehanički istrošene, jer se vlakno na njima stalno savija. Druga razlika je u tome što se ispod itisona nalazi podloga i lepak, a ne slobodan pod. To znači da se sve što prođe kroz vlakno zadržava u podlozi i tu ostaje, pa se kod zapuštenog itisona miris vraća čak i posle površinskog čišćenja.
Ovo je podatak koji iznenadi većinu ljudi. Najveći deo prljavštine u itisonu je suva materija, dakle pesak, prašina i sitne čestice, i taj deo se uklanja isključivo usisavanjem, pre nego što se doda bilo kakva vlaga. Ako se voda nanese na tepih pun peska, dobija se blato koje se posle mnogo teže izvlači. Pesak ima još jednu, mnogo ozbiljniju ulogu. Njegove čestice su oštre i pri svakom koraku režu vlakno iznutra kao sitni brusni papir, zbog čega itison u prolazima izgubi sjaj i postane hrapav mnogo pre nego što se stvarno istroši. Zbog toga redovno usisavanje nije samo pitanje čistoće nego direktno produžava vek podloge.
Za prosečno domaćinstvo pravilo je da se zone najvećeg prometa usisavaju dva do tri puta nedeljno, a cela površina jednom nedeljno. U domovima sa decom, kućnim ljubimcima ili sa ulazom direktno sa dvorišta, taj ritam se pojačava. Način rada je bitniji nego što izgleda. Ide se polako, jer usisivač ne stigne da izvuče prljavštinu iz dubine ako se prelazi brzo. Preko iste zone se prelazi više puta i u ukrštenim pravcima, jer se time vlakno podiže sa svih strana. Kod itisona sa niskim florom koristi se okretna četka, dok se kod visokog flora ona isključuje ili podiže, jer u suprotnom čupa vlakno.
Ovo je pojava koju mnogi pripišu lošem čišćenju, a nema veze sa njim. Tamna, oštro ocrtana linija uz ivicu zida, ispod vrata i oko elemenata grejanja nastaje zato što kroz te pukotine stalno prolazi vazduh, a vlakno tepiha radi kao filter i zadržava sve čestice iz tog vazduha. Ta pojava je najizraženija u domovima gde se greje na čvrsto gorivo, gde se puši i gde se pale sveće, jer su čestice sitnije i lepljivije. Skidanje je moguće, ali traži poseban tretman i strpljenje, jer se radi o materiji koja je duboko u vlaknu. Sprečava se zaptivanjem procepa i redovnim usisavanjem uz same ivice, tamo gde se najređe ide.
Postupak ima jasan redosled. Prvo se prostor pripremi, dakle skloni se sve što se može pomeriti i temeljno se suvo usisa cela površina. Zatim se nanosi sredstvo koje ima vreme delovanja, obično nekoliko minuta, jer hemija ne radi trenutno nego joj treba vreme da razgradi masnoću i veže prljavštinu. Posle toga ide mehanička obrada četkom, koja sredstvo raspoređuje po celoj visini vlakna, a onda i najvažniji korak, dakle ekstrakcija, gde se pod pritiskom ubacuje topla voda i istovremeno snažno usisava zajedno sa rastvorenom prljavštinom. Na kraju se radi dodatni prolaz samo sa usisom, bez vode, jer se tim korakom vadi najveća količina vlage i skraćuje sušenje.
Ovo je ključna razlika u odnosu na pranje u servisu. Slobodan tepih se može natopiti, isprati i centrifugirati, dok itison stoji na podlozi i na lepku. Previše vode kod njega izaziva tri problema, dakle skupljanje osnove, odvajanje slojeva i vlagu koja ostaje u podlozi. Zbog toga profesionalni pristup ide na princip što manje vlage, uz što jači usis, uz obavezno intenzivno provetravanje posle tretmana. Cilj je da itison bude vlažan, a ne mokar, i da bude potpuno suv u roku od nekoliko sati.
Kod pravilno urađenog tretmana itison je suv na dodir za dva do četiri sata, a potpuno suv u roku od šest do dvanaest sati, u zavisnosti od vlažnosti vazduha i provetravanja. Zimi, kada su prozori zatvoreni, traje duže, pa se koristi ventilator i po potrebi odvlaživač. Dok je vlažan, po itisonu se ne hoda u obući i ne vraća se nameštaj, jer se pod nogama nameštaja i tada javljaju tragovi. Ako je neophodno preći preko površine, koriste se čiste papuče ili čarape. Sav nameštaj koji se vraća pre potpunog sušenja podmeće se pločicama ili folijom ispod nogu.
Ovo se dešava i profesionalcima i ima jasan uzrok. Ako je nešto bilo prosuto ranije i prodrlo do podloge, čišćenje površine uklanja gornji deo, ali ono što je ispod ostaje. Prilikom sušenja vlaga se kreće naviše i sa sobom nosi ostatke te stare fleke, pa se ona ponovo pojavi kao obris. Rešenje nije ponovno kvašenje cele površine, nego ciljani tretman baš te zone, uz upijanje umesto trljanja. Kod itisona koji je više puta polivan, ovakvih povrataka može biti nekoliko, i to je normalan deo procesa kod zapuštene površine.
Staze imaju najteži posao u kući, jer po njima prolazi svako ko uđe. Prvo pravilo je da se na ulazu postavi otirač koji zaista upija, jer se najveći deo peska i vlage zaustavlja u prva dva do tri koraka. Drugo je da se staza jednom u nekoliko meseci okrene, kako se ne bi trošila uvek ista zona. Za razliku od itisona, staze se mogu odneti na pranje i to je najbolji način da se stvarno očiste, jer se u servisu peru sa obe strane i suše do kraja. Kod njih se pere češće nego kod tepiha u sobi, obično jednom do dva puta godišnje, upravo zbog prometa.
Prva je odlaganje usisavanja, jer pesak radi svaki dan. Druga je čišćenje samo tamo gde se vidi fleka, pa se dobije mrlja koja je svetlija od okoline. Treća je upotreba prejakih kućnih sredstava, koja ostavljaju ostatke koji ubrzano hvataju novu prljavštinu, pa se posle mesec dana ista zona zaprlja brže nego pre. Četvrta je kvašenje bez izvlačenja, dakle brisanje mokrom krpom ili pranje četkom i vodom, čime se prljavština potisne u podlogu. Peta je pomeranje teškog nameštaja preko itisona bez podizanja, jer se time trajno gnječi i kida vlakno.
Za većinu domaćinstava, dubinsko čišćenje itisona jednom godišnje je dovoljno, uz redovno usisavanje između. U domovima sa velikim prometom i sa kućnim ljubimcima, interval se skraćuje na šest do devet meseci. Zone prolaza mogu se osvežavati i češće, bez tretiranja cele površine. Najbolji termin je period kada se može dobro provetriti, dakle proleće i početak jeseni, jer se tada suši najbrže. Ako se planira krečenje ili neki radovi u stanu, čišćenje se uvek radi posle njih, jer krečna prašina i brusna prašina u vlaknu prave znatno više štete nego obična prljavština.